potpisivnje ugovora za novu fabriku zveda torda

Trinaesta plata u "Metalcu"
FAD: Od izvoza 2,9 miliona evra
"Zvezda" se okitila Oskarom za kvalitet
"Takovo" pred tenderskom privatizacijom
"Graditelj" bez gubitka, ali i bez rezervi
Katanac na šest fabrika MK "Rudnik"
ROC "Rudnik" među gubitašima
"Dečjim novinama" preti stečaj
"Minos" traži vlasnika


Hodom kornjače ka staroj slavi

ˇ Najsvetlije tačke su akcionarska društva "Metalac", FAD i "Zvezda"
ˇ U "Tipoplastici" 350 prekobrojnih
ˇ PIK "Takovo" pred tenderskom privatizacijom, a u MK "Rudnik" se na restrukturiranju po programu Vlade Srbije još nije maklo od početka
ˇ Za "Dečje novine" se utvrđuju uslovi za otvaranje stečajnog postupka
ˇ Promena vlasničke strukture u pet kolektiva, koji su na spisku za aukcijsku privatizaciju, sporija od željenog toka

Trinaesta plata u "Metalcu"

Uprkos svemu, godina kojoj odbrojavamo poslednje dane bila je za "Metalac", renomiranog proizvođača emajliranog, teflonskog i inoks posuđa i sudopera, najuspešnija u istoriji firme.
- Ova godina je bila bolja i od 1990, kada je prosek primanja u "Metalcu" bio oko 440 maraka (220 evra). Petnaestoprocentnim povećanjem plata od septembra ispunili smo plan po kojem ovu godinu završavamo sa 30 odsto većim zaradama nego što su bile lane, odnosno prosekom od 250 evra - kaže generalani direktor Dragoljub Vukadinović.
Uspešnost "Metalca" se još ogleda u rastu proizvodnje i realizacije na inostranom i domaćem tržištu i u sedam miliona evra investicija (tri u modernizaciju postojećih programa, isto toliko u nov poslovni centar i milion evra u najsavremeniji informacioni sistem). A, kako ističe Vukadinović, "ostvaren je i dobar profit, biće isplaćena i 13. plata zaposlenima i dividenda za akcionare". I još važnije, u narednoj godini planiran je rast proizvodnje i ukupnog prihoda od osam do 10 odsto, profit od devet procenata na nivou "Metalac" grupe i porast plata od najmanje 10 odsto. Neće izostati ni završetak započetih investicija, dalja modernizacija postojećih i otvaranje novih programa. Poseban akcenat staviće se na zaštitu radnika i životne sredine, "jer zaštita prava zaposlenih treba da bude, pre svega, briga menaxmenta preduzeća, a tek potom sindikata", objašnjava Vukadinović.
- Primićemo i 50 novih proizvodnih radnika, ali je planirano da na kraju 2003. imamo manje zaposlenih nego sada - ističe prvi čovek "Metalca", preduzeća koje je uspešno završilo i privatizaciju, čije su akcije cenjene na berzi i tražene van granica naše zemlje.

vrh strane

FAD: Od izvoza 2,9 miliona evra

FAD, renomirani proizvođač automobilskih delova, kako u domaćim tako i svetskim okvirima, radio je ove godine sa 60 odsto proizvodnih kapaciteta. Uprkos teškoćama u okruženju i nezavidnoj platežnoj sposobnosti građana, 635 zaposlenih je, ipak, uspelo da realizaciju na domaćoj "pijaci" održi na nivou lanjske (180 miliona dinara ili tri miliona evra). Međutim, podvlači direktor LJubomir Petrović, prihod od izvoza je na nivou prošlogodišnjeg (2,9 miliona evra), ali 600 hiljada evra manji od "zacrtanog", pa će strateško opredeljenje u 2003. godini biti dalje osvajanje inostranog tržišta.

vrh strane

"Zvezda" se okitila Oskarom za kvalitet

I pored još uvek prisutne "sive" ekonomije i nelojalne konkurencije, status uspešnih sačuvala je i Hemijska industrija "Zvezda". Osim što je, posle dvogodišnjih priprema, uspela da parafira ugovor sa norveškim strateškim partnerom o formiranju zajedničke firme "Zvezda-Torda", zaposleni su uspeli da plan fizičkog obima proizvodnje prebace za osam odsto a za skoro 50 posto povećaju izvoz u odnosu na lane. Istovremeno, 250 hiljada evra je uloženo u novu opremu i informacioni sistem, a prosečna zarada od 13 hiljada dinara za 46 procenata je porasla u odnosu na 2001. Svoj rejting u poslovnom svetu i na tržištu "Zvezda" je ove godine overila i Oskarom za kvalitet - laskavim nacionalnim priznanjem Fonda za kulturu kvaliteta i izvrsnost.
U "Tipoplastici" 350 "prekobrojnih"

U "Tipoplastici" radi samo 380 radnika. NJih 350 je, nakon organizacione transformacije, proglašeno tehnološkim viškom i oni su, uz nadoknadu iz sredstava dobijenih od ranije prodaje "Tetrapaka" - najprofitabilnijeg pogona kome je švedski partner odbio da produži licencu - napustili kolektiv. Te promene, kaže direktor Nenad Dmitrović, donele su boljitak, pa je "Tipoplastika", posle dužeg perioda, poslednji kvartal poslovala pozitivno. Naime, realizacija je u drugoj polovini godine povećana za 50 odsto u odnosu na isti period lane, a prosek plata sada iznosi 12 hiljada dinara.

vrh strane

"Takovo" pred tenderskom privatizacijom

Negativno nasleđe iz minule decenije i zatečeni dugovi, koji su u oktobru 2000. godine premašivali vrednost kapitala preduzeća, još su prepreka za potpunu stabilizaciju PIK "Takovo". Nekada jedan od najvećih proizvođača hrane i pića u zemlji je, ipak, radom pobegao od stečaja, uspešno osvajajući domaće, kao i tradicionalna i nova tržišta Evrope i sveta. Izlaz iz "katastrofe" obezbeđen je isključivo proizvodnjom u profitabilnim pogonima, reprogramiranjem unutrašnjih dugova, uspešnom realizacijom programa restrukturiranja i investiranjem u novu opremu. Ovaj kolektiv bi, sa tromesečnim zakašnjenjem, trebalo uskoro da bude tenderski privatizovan. Potrebno je još samo da se usaglase stavovi oko socijalnih zahteva skoro četiri hiljade radnika. Ali, kako nedavno reče direktor Agencije za privatizaciju, iznalaženje vlasnika za "Takovo" u celini neće biti lako, pre svega, zbog diversifikovane proizvodnje u 11 fabrika, "ali je to moguće uraditi".

vrh strane

"Graditelj" bez gubitka, ali i bez rezervi

"Graditelj" holding a.d. će 2002. godinu ispratiti bez gubitka, ali i bez ikakvih rezervi. Jer, kaže direktor Slobodan Andrejević, zbog nedovoljne uposlenosti kapaciteta nije ostvarena planirana realizacija od pet miliona evra, što je bio uslov za bolji poslovni rezultat, a nisu prodati ni izgrađeni stanovi za tržište prema planiranoj dinamici, što je firmu opteretilo bankarskim kreditima. S obzirom na to da su makroekonomski uslovi bili stabilni, uzroke za ovakvo stanje, najpre, treba tražiti u izostanku najavljenog oživljavanja investicionih aktivniosti u stanogradnji naše zemlje. Upravo ta kočnica, iskomplikovana sa ranijim teškoćama predimenzionirane građevinske operative u Srbiji, dovela je do raspada velikih građevinskih sistema. Naravno, i odliva inženjera i kvalifikovanih radnika, čega nije bio pošteđen ni "Graditelj". Uz to, građevinari su suočeni i sa najezdom brojnih preduzetnika, od kojih većina, "radi na crno", objašnjava Andrejević i dodaje:
- Kako drugačije tumačiti činjenicu da velika građevinska preduzeća zapošljavaju 95 odsto neimara, a da sa svega pet odsto učestvuju u ukupnoj građevinskoj proizvodnji, dok 95 procenata te proizvodnje ostvari privatni sektor, a ima prijavljeno samo pet odsto radnika.
Ipak, uprkos teškoćama, ponosno ističe naš sagovornik, kraj godine uneo je malo više optimizma u "Graditelj". Naime, ova firma se "u velikom stilu" vraća na tržište Kragujevca. Posle završetka sportske dvorane u ovom gradu, pre devet dana ugovorena je izgradnja poslovno-stambenog objekta od oko 4.000 kvadratnih metara za Agenciju za promet nekretnika "Obradović". Sa poslom se startuje sredinom januara, a biće završen u novembru 2003.
- Nastavkom radova na stambenoj zgradi od oko 4.800 kvadrata u naselju "Ivice" za potrebe VJ i planiranom izgradnjom stambenog i poslovnog prostora u Milanovcu i Beogradu, u narednoj godini ćemo uposliti sve proizvodne kapacitete i, najverovatnije, uz bolju organizaciju i uštede ostvariti realizaciju od pet miliona evra - zaključuje Andrejević.

vrh strane

Katanac na šest fabrika MK "Rudnik"

Oko četiri hiljade zaposlenih u MK "Rudnik" sigurno će za 2002. godinu reći "ne ponovila se". Od sedam "Rudnikovih" fabrika radi samo jedna (u Beogradu), i to delimično. Data je pod zakup italijansko-srpskoj firmi "Merkatus", kojoj se duguje 300.000 evra, što je samo delić ukupnog dugovanja kolektiva od 13 miliona evra. U ostalih šest mašine miruju od januara, uprkos tome što je, kako ističe v.d. direktora Adam Miletić, glavno opredeljenje poslovodstva da se obezbedi posao. Da tragedija bude još veća, aranđelovačka fabrika je pod dvostrukom hipotekom: jedna je stavljena pre četiri godine kada je uzet kredit od Srpske regionalne banke od 1,5 miliona dinara, ali je dug sa kamatom narastao na 6,5 miliona, a hipoteka na novu halu datira od prošle godine. Iako je "Rudnik", posle uvođenja prinudne uprave, uvršćen među 44 preduzeća koja će se restrukturirati po programu Vlade Srbije, na tom "zadatku" se nije maklo od početka. Problemi su, kažu stručnjaci, u previsokim obavezama konfekcionara, krizi u operativnom rukovođenju i u proizvodnom programu.

vrh strane

ROC "Rudnik" među gubitašima

ROC "Rudnik" je, prvi put u svojoj istoriji, iskazao gubitak, zbog čega je smenjeno rukovodstvo firme. Takvo stanje je, ponajviše, rezultat uzdrmanog položaja kolektiva zbog pedesetoprocentnog pada cene koncentrata obojenih metala na svetskoj berzi, jer ROC ostvaruje 85 odsto prihoda od izvoza. [tetu im je, ističu ovde, nanela i potcenjenost kursa dolara u našoj zemlji. Sve to je prepolovilo "Rudnikove" prihode od izvoza olovnog i cinkovog koncentrata švajcarskim firmama "Glenkor" i "Trafigura": umesto ranijih 300 hiljada devizni priliv je sveden na svega 180 hiljada dolara mesečno. - Kola "Rudnika" krenula su nizbrdo od sredine prošle godine. Iako smo sve dotle održavali proizvodnju i izlaz iz teškog stanja u rudarstvu našli u plasmanu proizvoda na ino-tržište, za devet ovogodišnjih meseci gubitak je premašio 30 miliona dinara, a prosečna plata 400 radnika je samo oko osam hiljada. Osim eksternih faktora, gubitak je posledica i loše kadrovske politike, neadekvatne organizacije rada i drastičnog pada proizvodnje - rekao je, prvog dana po "ustoličenju", novi v.d. direktora Desimir ]alasan.

vrh strane

"Dečjim novinama" preti stečaj

"Dečje novine", svojevremeno moćna novinsko-izdavačka kuća sa 430 zaposlenih, su pred stečajem. Raniji simbol Milanovca, već više od dve godine, nema ničeg do sećanja na vreme kada je svakodnevno izdavana po jedna knjiga i kada je ova kuća bila poznata i preko "grane". Naravno, i rešenja Trgovinskog suda o preduzimanju radnji za utvrđivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka.
Organizacione zavrzlame 1999. godine, odnosno formiranje holdinga sa 14 društava sa ograničenom odgovornošću (od kojih već neka ne rade), kada su - tvrdi v.d. direktora Branko Nikolić - preduzeću oduzeti svi programi i izdanja koji su firmi donosili novac, pomračile su slavu gornjomilanovačkog izdavača. A, blokiran žiro-račun tužbama zaposlenih koji od prodaje imovine sudskim putem naplaćuju zaostale zarade za proteklih 50 meseci, neizmirene obaveze državi na ime doprinosa za penziono osiguranje i dug Beobanci od sadašnjih 20 hiljada evra - samo su neki od problema koji nad kolektivom vise kao Damaklov mač.

vrh strane

"Minos" traži vlasnika

Ni promena vlasničke strukture u pet preduzeća, koji su na spisku za aukcijsku privatizaciju, ne teče kako je planirano. Na danas zakazanom nadmetanju, vlasnika bi trebalo da Društveno preduzeće za proizvodnju i regeneraciju "Minos". Procenjena vrednost 70 odsto kapitala koji se privatizuje je 15,2 miliona dinara, a početna cena za nadmetanje je nešto viša od tri miliona, sa garantovanim minimumom investicija od 1,5 miliona dinara. Kao potencijalni kupac, saznajemo u ovom kolektivu, pojaviće se Konzorcijum od 48 radnika "Minosa" (od ukupno 58 zaposlenih). "U slučaju da Konzorcijum bude proglašen za kupca "Minosa", otplata kupoprodajne cene će se vršiti u ratama", kaže direktor Veselin Veljić, inače predsednik Konzorcijuma.
Sasvim je izvesno da "Metal-Seko", "Autoprevoz", "Rapid" i "Univerzal" neće do kraja godine završiti "ubrzanu aukcijsku privatizaciju". Kod njih je potrebna dokumentacija uglavnom spremna, pa se posle oglašavanja javnog poziva, aukcija može očekivati u januaru ili februaru 2003.

vrh strane

J. Bojović